Loš trening. Loš san. Iznenada veća glad.

Loš trening.

Loš san.

Iznenada veća glad.

Telesna težina koja se nekoliko dana ponaša drugačije.

Kada nešto odstupa od očekivanog, prva reakcija coacha često može biti da odmah nešto menja.

Da smanji ili poveća hranu. Doda kardio. Smanji trening. Promeni volumen. Pomeri neku od varijabli.

Ali dobar coaching nije u tome da reagujemo na svaku pojedinačnu informaciju koju dobijemo.

Poenta je da razumemo koje informacije zaista zahtevaju reakciju, a koje su samo deo normalnih oscilacija.

Jedan loš trening sam po sebi najčešće nije dovoljan da bismo izvukli bilo kakav ozbiljan zaključak.

Performanse, glad, san, telesna težina i oporavak prirodno variraju iz dana u dan.

Nekada za to postoji vrlo jasan razlog. Nekada ga ne možemo odmah pronaći. A nekada se situacija sama vrati u normalu bez ikakve promene plana.

Zato je mnogo važnije posmatrati obrazac nego jednu izolovanu situaciju.

Ako se isti problem ponavlja kroz više check-inova, onda ta informacija dobija mnogo veću težinu.

Tada već možemo da razmišljamo o tome da li je potrebna konkretna intervencija.

Kontekst je takođe veoma bitan.

Loš trening u drugoj nedelji određene faze ne mora imati isto značenje kao konstantan pad performansi u šesnaestoj nedelji.

Kako se umor akumulira, veća je verovatnoća da će se pojaviti dani kada trening jednostavno neće biti na očekivanom nivou.

Zato coach ne sme da posmatra jednu informaciju izolovano, već u okviru kompletne slike.

Ako reagujemo prebrzo, možemo konstantno menjati plan bez stvarne potrebe.

Ako reagujemo prekasno, možemo ignorisati problem koji se zaista razvija.

Pravi posao je napraviti razliku između te dve situacije.

Nekada je najbolja odluka da promenimo nešto.

Nekada je najbolja odluka da zabeležimo informaciju, uzmemo je u obzir i sačekamo još podataka.

Dobar coaching nije samo u tome koliko često nešto menjamo.

Mnogo je važnije znati kada promena zaista ima smisla.